samo ja mogu nahraniti svoj ego, jer samo ja znam šta voli da jede
klikni me!
17.01.2018.

dugo sam te jednom [2]

baš sam se raspisala ovih par dana, kao da imam šta reći, ili za reć nešto što već neko pametniji ( ili još gore- gluplji) nije kaz'o, ali i vi volite da čitate vragolani, nemojte se praviti nevini, volite vi kamilicu nježnicu (barem strana blogera s dobrim ukusom) i kad lupa gluposti, a nećemo se lagati, ja baš često lupam gluposti. hehe. ;))
al što bi rekle kvazi lajfkoučerke - treba da me voliš ovakvu kakva sam, ne želim se mijenjat ni zbog koga - dok se libi da ispuši ćunicu komšiji jer nije sigurna da će sutra pričati da ga usisava ko profesionalac, pa ode njeno ,,poštenje'' u helać, a baš se htjela predstaviti svima onakvom kakva jeste. lol.
ne treba srati kako te nije briga šta drugi misle, jer te jeste briga, i niko na ovom svijetu me ne može ubijediti u suprotno. znači niko.
recimo ja sam mnogo toga htjela i ako će mnogi reagovati skeptično kad kažem - i mogla, ali nisam, jer sam bila u fazonu - šta će ljudi reći i šta će misliti o meni. mada sam posle bila u fazonu da nisam to uradila zbog njih već što to nešto nisam smatrala moralnim već pomalo sramnim i nešto od čega baš i ne bih imala najčistiju savjest. ma to je sve isto.
i uvijek sam polazila od sebe, ako sam smatrala da je nešto sramno za mene, znala sam da će i svakom normalnom čovjeku biti isto. niko me neće potapšati po ramenu i reći -bravo.
ja sam apsolutno sigurna da ima dosta ljudi ( a među njima i nekih od vas, jelte) koji ne jebu živu silu, i svaka vam čast naTome. mislim, već znam koje su amazonke u pitanju. muškarce bole kurci logično.

inače, moje je prokletstvo što provalim čovjeka u par rečenica. niko mi se ne može pretvarati da je dobrica niti da je govno. ljudi, ja sam ozbiljna.

17.01.2018.

lomili joj krila ali nije prosila

komp mi je bio sjeban 345 godina i uvalim ga neki dan nekom komšiji što se razumije u to da ga popravi, džaba normalno, kaže haj ok, i popravi mi ga za tri minuta. rek'o mi lik da sam natrpala boga oca u njega i da je jedva živ bez obzira što nije stariji i to. briši, kaže. i sad ja sjedem brate, slike da brišem -ljeba nema, od predškolskih dana do ovih malopređašnih, muziku -ono sve stara muzika, u srce gađa, neću nema šanse ni to, uđem u one klipove, šega zabava, no vej, folder - Svadbe, dobro, tu sam obrisala jednu, Nemanjinu, ostalih 23 nisam - nikad u životu. Igrice mi neke nid for spid, morhunh aka avtići s kokoškama, ćikn invejders, zuma deluks, gta san andreas - prije bih se objesila. šta će mi ostati na kompu ako to pobrišem i šta će mi zapravo komp onda? o pdf knjigama da ne pričam.
kolektor uspomena, kamilion malecni.
pa dok izdrži -izdrži, šta ću ja sad.

inače, najizgubljenija sam kad sam bolesna, nit mogu buljiti u knjigu, niti (dugo) u telefon, niti (dugo) pričati s bilo kim, niti se kretati, niti BILO ŠTA NORMALNO.
a ne mogu ni zaspati jer bojim da ću se ugušiti u snu jer dišem na usta a grlo me ubija. ne znam. ispadoh gora nego muškarci kad imaju 37 sa 2. IZDRŽI LEGENDO!
još nisam jelku OTKITILA. nekako mi lijepo šljašti i lijepo izgleda, a i tu gdje je držim obično držim sto stvari za koji kurac i ne znam šta će tu, jelka je bar lijepa.
sto godina se kanim oribati lamperiju u mojoj spilji, ako iko ima lamperiju iđe, zna kolko to smara, i kolko se usvinji, a naročito ako je bijela ( ova jeste). evo, čim ozdravim ♧


Stariji postovi