samo ja mogu nahraniti svoj ego, jer samo ja znam šta voli da jede
klikni me!
13.11.2017.

žene kojima je ljubav sve, uvek su nevine

kaže ona kako je ona tamo jadna jer je uradila to i to, a ona juče uradila isto. kažem joj - jesi li ti jadna? pokušam da joj olakšam pa dodam - i ja sam jadna, ljubila sam se s likom koji mi se ne sviđa, jer mi se, eto, ljubilo, i ljubila sam se i ništa, baš ništa, nisam do ovog trenutka ni znala da sam zbog toga jadna jer si me ti podsjetila, pa te zbog tog pitam dal je moguće da ti nisi jadna, da ti se to nikad nije desilo? nije trepnula, kaže - nisam jadna, ja znam što sam to uradila. aha, ti znaš a ona ne zna, jer ti znaš da ne zna, povjerila ti se, a nije moguće da zna baš kao i ti? rekla mi je da pušim kurac.
prije neki dan pričamo o nekoj drugarici koja nas je zaboravila otkad je našla momka, te joj ona laže kako nikad nema vremena za nju. ja joj opet kažem da je i ona ista, jer kad god je negdje zovnem(o), ona je u fazonu - ja sam neraspoložena, ja radim ( aha, al u kurcu), masna mi kosa (?), učim... Kaže pa ja stvarno učim. Reko' zato drugu godinu upisuješ od '13-e.
znjaaaš, nemoj se ljutiti, ali ti ponekad stvarno znaš biti oštra - veli ona meni, ej.
dobro, ja se slažem, znam. ali da li treba napomenuti da je to produkt nakupljenih nervnih slomova, i da se to, umjesto 45678 x desi jednom?
ma znam, i ja zaslužim ružne riječi ponekad, pa i batine, što da ne, samo se meni sve to lijepo upakuje u osjećaj grižnje savjesti, pa je meni gore samoj sa sobom kad znam da sam te povrijedila, nego da me ti nakurcaš i svašta još.
jednom je neko upotrebio riječ - agresivna, i onda sam ja tri dana kontala kako sam ja agresivna, kad čak ni ton nisam povisila.

uživotu nisam mnogo toga učila iz vlastitih grešaka, jer ne smatram da su velike, čak ni periode u kojima sam pala najniže ne bih preskakala jer su im pret(d?)hodili najjači momenti u mom životu, više sam gledala šta ovi pored rade, i od toga učila. i prije nego što sam mnoge stvari uradila, ja sam znala kako ih ne raditi. i hvala Hristu jer nisam morala da srljam.

koliko sam danas nadrkana od nula do šalteruša, pa dala bih si blagu devetku, jer lol, ko je uspio bit nadrkaniji od šalteruše, mada ih negdje i razumijem, neki dan sam pola sata tražila ličnu kartu a red iza mene ko za brašno devedesetih, ova na šalteru se preznojila, a meni em neprijatno em smiješno, em ovi iza jebu sve živo, reko možel bratova ( odakle meni bratova lična, ahahah) kaže ae daj, nije bitno, samo mi se skloni odavde, kad sam napokon napustila red mogla sam se zakleti da me baba iz sredine istog pljunula po tašni.

sad izađem na terasu, upalim svijetlo, vjetar 7860 na sat piči, ja ga ugasim, on prestane. ja ga opet upalim, on fijuuu, ugasim - tajac. jel i vi vjerujete u duhove?