Navodnici

,, Mnogi ne misle tako, ali ljubav je opsesivno-kompulsivni poremecaj, a ne zbirka osecanja. Pogotovo kod nas muskaraca. Pogotovo kad nam spermatozoidi pomute svest. Pogotovo kad nam neka zena nabije rogove,a mi ne uspevamo da joj nabijemo grizu savesti,niti da nadjemo supstituciju da joj Ga nabijemo. Onda nam misli izgledaju kao ovo pismo.
MOGU TI SAMO RECI NEKOLIKO RECI
–Hvala ti za sva sranja koja si mi natovarila na vrat i odjezdila dalje. Znam da ti sada puca picka da li te jos uvek volim ili ne. Cak se i ne bavis vise tom problematikom. Nasla si kurac dovoljno mali da te ne zulja i emocije dovoljno svedene na nivo instant-supe da se mogu zgotiviti na brzinu i po potrebi. Ja sam sada tempirana bomba. Potencijalni masovni ubica. Pun sam besa i beznadja.Dodje mi da uzmem kalasnjikov ili uzi i da pobijem gomilu smrdljivih isprdaka covecanstva koji setaju svud okolo i kezecu se. Pizda vam materina svima! Narocito tebi!
Da, tebi i tvom jebenom svetlu koje me progoni svakog jebenog zimskog dana kad pogledam kroz prozor. Poserem ti se na prozor kao golub pismonosa. Sto kila govana za svaku ceznju koju si me naterala da osetim uzalud. Napusis mi se smrdljive kurcine koja ti je rovarila po utrobi sa ljubavlju dok si ti blenula u mene onim telecim pogledom i roktala kao uspaljena kobila. Poserem ti se i na citavu generaciju koja bi mogla da se kolektivno obesi po banderama i da niko ne oseti nikakav nedostatak. Boli me kurac koliko cu vremena provesti na ovoj planeti u ovoj kozi koja sve vise truli i zaudara na nesto meni nepoznato. Cujes li!? Boli me kurac.!
Nisi me ubedila da smisao zivota treba da potrazim duboko u sebi ili u utrobi budistickog svestenika! Nisi. Nisi me ubedila da se strpljenje isplati. Pobicu vas sve picke napickarane! Sladicu se vasim vaginama i sisama dok mi budu budjavile medju pozutelim zubima. Iskopacu oci svakom konceptualnom umetniku na koga naletim!! Nek se nosi citavo covecanstvo u sto djavola!!! Svet nikad nije bio dobar, i nikad nece biti bolji. Samo se vi nadajte. Isto onako kako svaki himen odleti u kurac, odletece sve, bas sve!
Niko ne moze zaustaviti proces kompletne dezintegracije koji neumoljivo prozima planetu, gradove, sela, napustena ostrva, mora, jezera, bare, religije, resurse i utemeljene vrednosti takozvanog covecanstva. Zato mi je jebeno smesna tvoja teznja da svakodnevno konsultujes horoskop i nadas se ostvarenju zacrtanih ciljeva.
Picko, voleo sam te, debiluso, bio sam spreman da odsecem ruku za tebe,da budem tvoj leteci cilim, ti to ne razumes u svojoj plitkoj egoisticnoj svesti koja ti samo emituje teznju za zadovoljenjem svakodnevnih izazova.Tvoje telo je bilo moj hram, tvoja dusa moj oreol, i nista nije moglo to izmeniti, dok nisi postala ohola i blazirana, presovana i budjava kao ta biljka kojom se inhaliras svakoga dana.
Nisam mogao da shvatim kako si mogla da me degradiras toliko, da me svedes na nivo lektire i uvertire. Nakon svega, mogla si barem da mi dozvolis da propadnem dostojanstveno. Da isceznem teatralno. Mislis li da si neka kraljica avangarde?! Ma svrsim ti na sise od kojih ce zivot jednog dana naciniti istrosene zvake! Teraj se u svoje ishalucinirane rajske vrtove pune jezera koja su nacinili bubrezni bolesnici urinirajuci u njih. Teraj se iz moje podsvesti!!!
I JOS DA TI KAZEM…
-Setao sam danas po komsiluku tvog sadasnjeg jebaca. To je nekada bio i moj komsiluk. Tu sam odrastao. Vise nije. Da sam ga sreo, verovatno bih ga ubio od batina. Bacio bi ga na pod i udarao nogom u glavu dok mu krv ne pocne sikljati iz nosa i usiju.
Ko ga, bre, jebe! Uopste me ne zanimaju moralne skrupule. Ja sam moralna nakaza. Nije me sramota da se valjam po asfaltu i skupljam svu prljavstinu ovog sveta. Setao sam pravolinijski sa sirokim zenicama kao pravi ludak. Slusao muziku sa cd plejera.Nista racionalno mi nije padalo na pamet.Prosao sam pored svoje bivse skole. I pored fabrika gde sam isao na praksu. Ne osetivsi nikakvu nostalgiju. Ako u meni ima bilo cega, to je onda prosti zakon odrzanja masa! Ucinila si me praznim, tupim, progonjenim, unakazenim, monstruoznim. Sve sto je ikada bilo ljudsko u meni, odnela si sa sobom i pretopila u svoju utopiju. Verujes li da je to moguce? Da,moguce je! Doktorka za glavu je htela da joj se poverim. Da joj kazem sta me cini depresivnim. Ali, nisam ja depresivan!
Sedim na bolnickom krevetu i smejem se najcinicnije sto mogu. Sebi. O, mogu da izvucem svu prljavstinu svoje duse na videlo, samo cemu sve to? Rekao sam joj da nismo vise zajedno jer si utvrdila kako vise nismo kompatabilni. I njoj je bilo cudno. A tek meni.
Nisam joj rekao da verujem da si vestica, picko omalena. Sve sam precutao.Ne podlezem hirovima profesionalnih tamnicara svesti. Ne! Koga je uostalom briga sta se desava sa mnom?! Vec dvadeset i kusur godina je to iskljucivo moja stvar. I nicija vise. Moja je stvar sto je sada april i sto mi dani bude secanja na nase jebene pocetke. Na tvoj debeli jezik kojim si me ljubila kao nijedna do sada. Na tvoja socna usta kojim si mi pljugala kao nijedna do sada i gutala zagonetno se smeseci. Na tvoju slatku malu koju sam lizao sa osobitim zadovoljstvom. Na propupele sisice koje sam obozavao da cackam u svakoj prilici.
O, jebem mu mater, mogla si barem jos koji put da me zagrlis onako iskreno i ponovo kazes: “Kako je lepo kad imas nekoga koga mozes da zagrlis svakoga dana.” Zar si zaista sve zaboravila? ako jesi,svaka ti jebena cast!
Od srca, tvoj jebeni Manijak! ! ! “