Ispraznila se glava, zato jako malo pričam. Juče mi je koleginica rekla da sam drska. Skoro nikad nisam drska.
mogu li da se opravdam svojom nervozom? mogu li joj reći da sam nezadovoljna trenutno životom? -ja sam umorna, ženo.
Umorna od slušanja, umorna od gledanja, umorna od prikrivanja emocija i umorna od nemogućnosti sopstvene da ih iskažem.
toliko sam umorna da mi je teško i pisati o tome. Ja ne znam kako je došlo do ovoga ali previše je svega u meni. Stvarno je previše. Gdje god krenem nešto da dodam moram prvo da izvadim malo nečeg. Jer je do vrha došlo.
I dosta mi je više ubjeđivanja što sebe što druge da je sve ok. Jao, pa bukvalno ništa nije ok. I šta ja da kažem šta tačno nije ok? Nemam pojma.
U stvari, znam ja šta nije ok, nego ludim od nesposobnosti da to promijenim. I onda samo sjedim i gledam i jedem samu sebe. Jer nema prepreke koju ne mogu sama da preskočim, ali čim nije do mene -nije mi dobro.
Jesam. Drska sam. Haos sam drska. I niko mi nije kriv.
