mislila sam da ljudi kako stare, hoću reći – sazrijevaju,
ne volimo riječ stariti
postaju imuniji na svijet oko sebe i ne pridaju značaja stvarima koje bi već trebalo da odvoje od bitnih stvari i skroz u stranu i površno posmatraju.
dolazim do ljudi koji mnogi vremena posvećuju borbi s vetrenjačama, kao da već nisu naučili da se šut s rogatim ne bode.
Mislila sam da smo svi poučeni iskustvom, vremenom – mudriji.
Jedva sam čekala da mogu reći – ja sam malo više prošla od tebe, zato ti kažem – smiri se, razmisli, odvoji, pretvori, presjeci.
Razumijem, morala sam proći i ja da bih došla do toga, ali ja sam se promijenila.
Mnogi ljudi oko mene nisu. ali ja sam mislila.
Pogriješi čovjek.
Nažalost, jutros se dogodila velika tragedija.
Nažalost, ljudi za to krive rijaliti.
Nažalost, ljudi trče da osude.
Nažalost, tek ćete sad djecu početi učiti da ne ugnjetavaju, ne vrijeđaju, ne izvrću ruglu drugu djecu.
Nažalost, zato što je neko dijete moralo ubiti drugo.
Rekla sam šta sam rekla.
