Prolaze dani i godine ljudima i danima i godinama se vrte iste priče, ne napreduje se, čak se i ne nazaduje, stoji se u mjestu i potencira se budalaštinja.
Zašto sam protiv budalaštinja kad sam hodajuća? zato što sam pametan čovjek i makar se mentalno pokušavam izdići iz društva koje me truje glupostima..
Jako je lijepo znati da sam pametna ali da li to pokazujem i da li to potenciram?
da li vi znate moje mišljenje o snajki koje se odrekla rodbina jer je nakon pola godine od smrti supruga našla drugog čovjeka?
ne znate jer me boli ona stvar.
u stvari, ja joj hinjski i tiho čestitam ali ću sjediti i slušati tetke kako se groze kurve koja je osramotila njihovu nobles family.
Da li je kukavički?
Ja mislim da je jako pametno.
teško je biti mentalno jak kad znaš da si u govnima do guše ali da li ljudi znaju da je za to potrebno jako puno samokontrole i da ispravke treba da ti čestitaju?
Da treba da ti čestitaju a ne da se pitaju – kako može da se smije a gle ono..
Da li ljudi znaju da dok mi pričaju bilo šta što me ne interesuje, ja im isključim ton i razmišljam o nečem što me zabavlja?
Da li ljudi znaju da kad mi kažu – pa pričali smo ti, ja se sjetim samo prve rečenice?
Ja nemam slabo pamćenje, kako sam im rekla, ja ih ne slušam. Da li znaju?
Da li znate da se ljudi jako brzo vežu za mene a ja jedino majku volim? Ispravke volim.
Mnogo puta sam čula da sam – nezahvalna. Onda razmišljam kako sam nezahvalna kad sam tu kad treba pomoć, ali sam shvatila da ljudi ‘oće više.
Žele više od osobe koja se jedva nakani da odgovori na poruku.
Pa ja onda kažem – pa jel oćeš da ti dam100 km jbga. A onda sam i – bezobrazna.
Ja sam nezahvalna i bezobrazna a oni se vezali za mene.
Savjet za bolji ili makar zdraviji život je – gledajte svoja posla.
Ozbiljna sam – gledajte svoja posla.
što jest jest, upravu si
Ma gdje nisam bona
Kontam da li da pitam ili da ne pitam, jer stvarno ozbiljno pitam:
Kako se zna da si u govnima do guše?
nemam odgovor na to pitanje
To pitanje je vrlo čudnovat9